"NA NOGAMA JE OTIŠAO U BOLNICU" Komšinica Andrije Bajića kroz suze o pevačevim poslednjim danima
Dodajte Kurir u vaš Google izborAndrija Bajić preminuo je danas na VMA, posle teške bolesti, u 89. godini života.
Istaknuti izvođač izvorne narodne muzike pre nekoliko nedelja doživeo je moždani udar, nakon kojeg se nakratko oporavio. Međutim, njegovo zdravstveno stanje ubrzo se ponovo pogoršalo, zbog čega je hospitalizovan. Lekari su danima ulagali napore da mu spasu život, ali je, uprkos svemu, izgubio najtežu životnu bitku.
Komšinica o Andrijinim poslednjim danima
Nakon tragične vesti mediji su posetili Devojčki bunar, mesto gde je pevač živeo sa svojom suprugom Malom Canom, a u njihoj kući su zatekli prvu komšinicu.
Ovde su živeli Andrija Bajić i Mala Cana:
Komšinica je otvorila vrata njihovog doma i kroz suze pričala o pokojnom pevaču.
- Noćas je bio živ, mora da je jutros preminuo. Čovek je bio na mukama. Na nogama je otišao u bolnicu - otkrila je ona.
Na pitanje gde su mu ćerke i kako je njegova supruga Cana, komšinica je rekla:
- Ćerke su mu u Beogradu, on je ovde bio sa ženom. Ne znam kako je Cana, preko telefona mi je kukala i urlala, nismo dobro - rekla je komšinica kroz suze za Pravo lice estrade.
Komšinica ističe da je pevač bio u mukama, a da je sinoć bilo jako loše- Ne znam od čega je preminuo. Cana sinoć kad je došla, kaže: "Sve mu voda probija kroz kožu i sav je naduven i crn". Skoro dva meseca je bio bolestan. U Pančevu je prvo ležao, pa je posle prebačen na VMA - otkrila je komšinica.
Ko je bio Andrija Bajić
Andrija je sa svojim bratom Tomislavom rođen i odrastao u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj nadničarskoj porodici Lazara Bajića i Mileve Jevtić, gde je odrastalo sedmoro dece. Ljubav prema narodnoj muzici braća su razvila još u ranom detinjstvu svirajući frulu. Tokom karijere duge pet decenija, nametnuli su se kao kompletni umetnici – kompozitori, tekstopisci, instrumentalisti i vokalni solisti koji su stvarali u duhu izvornog srpskog melosa.
Malo je poznato da su upravo oni stvorili pesme koje se danas u narodu smatraju izvornim i tradicionalnim, poput numere „Nad izvorom vrba se nadnela“, koja je proslavila Silvanu Armenulić, i čuvenog „Kolubarskog veza“, našeg najpoznatijeg kola. Tokom 50 godina rada izdali su čak 43 singl ploče i 28 long plej albuma. Bili su i prvi dobitnici prestižne Jugotonove nagrade „Zlatna ptica“ za preko milion prodatih ploča samo jednog singla. Takođe, snimili su 120 trajnih snimaka za arhivu Radio-Beograda, dok je Tomislav SANU-u ustupio preko 2.000 narodnih reči i izraza koje je godinama sakupljao.